Dobro došli

City Break Apartments BLOG

Najnovije Vesti i Desavanja u Beogradu

Posetite Hram Svetog Save, najveću pravoslavnu svetinju na svetu

Kažu, kada je lepo i vedro vreme, vrh kupole Hrama Svetog Save, odnosno na njoj osvetljeni pozlaćeni krst, mogu da se vide čak iz Sofije. Tako nešto i priliči svetinji posvećenoj Rastku Nemanjiću – koji je zbog Bogu ugodnih dela za srpski narod proglašen svecem – Svetim Savom.

Monumentalnost građevine i lokacija Hrama Svetog Save, čine ovaj religijski objekat izuzetnom turističkom atrakcijom Beograda. Lociran na Vračarkom platou, nekoliko stotina metara od trga Slavija, pozicioniran tik uz Narodnu biblioteku Srbije usred Karađorđevog parka, na putu koji vodi ka stadionima proslavljenih fudbalskih klubova Partizan i Crvena Zvezda, ovo je objekat koji posetiocima naše prestonice daje i više od obične ture kroz centar Beograda. Bez bzira na to da li ste vernik ili ne, građevine tipa Hrama Svetog Save naprosto moraju da se posete. Uostalom, svi veliki evropski gradovi imaju crkve s kojima se ponose. Tako i Beograd. Naročito ako se ima u vidu da je ovo najveći pravoslavni hram na svetu.

Podzemne kripte Hrama Svetog Save

Pored velikog značaja za pravoslavlje, Hram Svetog Save nudi zaista puno sadržaja za turiste. Prilikom gradnje mislilo se na njih: još niko nije obišao tek dovršene kripte u podzemnom delu Hrama, a da nije ostao bez daha. Mermerna građevina koja se prostire na bezmalo 2.000 kvadrata ima podno grejanje i posebno osvetljenje. Mozaici koji krase taj deo građevine su prava remek dela, vredna više desetina miliona evra.

Podzemne kripte hrama svetog save

Preuzeto sa City Magazine

Horsko pevanje sa galerija centralne prostorije je poseban praznik za uši, pa ako ste u poseti hramu tokom liturgija – u 7:30 ujutru i/li 18:00 posle podne, možete da uživate u savršenoj akustici ovog prostora. Na galerijama su posebne lođe za horiste, kojih može biti do čak 700! Zamislite kako zvuči duhovna muzika nastala iz duša tolikog broja pojaca! Savršeno, nikako drugačije. Ako vam ni to nije dovoljno, sa vidikovaca Hrama možete posmatrati Beograd i okolinu, snimiti nezaboravne fotografije i stvoriti uspomene koje ćete prepričavati i pamtiti do kraja života.

Kada poželite kratak odmor, u porti Hrama je postavljen niz klupa, tu su velelepne fontane sa vodoskocima, svetlosni efekti su posebno projektovani kako bi monumentalnost ovog objekta mogla da fascinira i tokom noći, pa je sasvim razumljivo zbog čega toliko ljudi želi da se slika ispred hrama. Uzgred budi rečeno, ovde je fotograafisanje i dalje besplatno. Odvojte malo vremena i posetite Hram neposredno pre zalaska Sunca. Odsjaji na mermernoj fasadi će vas očarati, baš kao i snopovi svetlosti kada Sunce zađe za horizont. Gotovo nestvaran prizor je svuda oko vas, smireni i bezbrižni ljudi takođe, pa će i vreme da se zaustavi na neki sebi specifičan način. Oko Hrama su pešačke staze, a parkovsko okruženje obezbeđuje čist vazuduh i zaštitu od saobraćajne buke. Ipak, kada se posle odeđenog vremena osetite umorni od šetnje, okruženje ima rešenje i za takve situacije. Mnogobrojni kafei u okolini, građeni po najsavremenijim arhitektonskim standardima, tu su da se okrepite uz kvalitetno piće i dobru muziku, a ako ogladnite, može da se probere više restorana koji će vam pružiti pravu gastronomsko putešestvije.

hram svetog save nocu
Razlozi gradnje Hrama Svetog Save i njegova istorija – za sve one koji uvek žele više

Srbija je pet vekova robovala turskom carstvu, mnoga vlastela se promenila za to vreme, mnogo dobrog ali i mnogo zlog protutnjalo je zemljm Srbijom. Nestala je slavna država Nemanjića, ali je Srpska pravoslavna crkva sa večnom verom u Hrista opstala, baš kao i vaskoliki srpski narod.
Sveti Sava, koji je ovozemaljsko ime Rastko Nemanjić kada se zamonašio u Hilandaru promenio u Sava, upokojio se 1235. leta Gospodnjeg, u Bugarskoj, tačnije u Trnovu. Dve godine potom, njegovi ostaci su preneseni u manastir Mileševa, gde je taj srpski Svetac počivao u miru sve do 1594. godine, kada su ga Turci doneli u Beograd a njegove mošti spalili na mestu koje je danas poznato kao Vračarski plato. Time su Turci srpskom narodu učinili najveću uvredu.
Neku deceniju po oslobođenju od turskog zuluma, odnosno tri veka po ovom gnusnom zločinu, 1895. godine osnovano je Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru, na istom onom mestu na kome su pre tri veka spaljenje mošti Božjeg ugodnika, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja. Osnivači Društva su bili najuglednije glave tadašnjeg Beograda, a vodio ih je mitropolit Mihajlo.
Deset godina kasnije, 1905, raspisan je javni konkurs za projekat novog Hrama. Jedan od zahteva bio je da crkva, odnosno hram, mora da bude monumentalna građevina izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu, da ima površino od oko 2.500 kvadrata, sistem grejanja i odvojeni zvonik. Na konkurs je pristiglo ukupno pet radova, odnosno predloga, koji su godinu dana kasnije – 1906 – poslati u Petrograd na reviziju. Njih je tamo proučavala i ocenjivala tamošnja Komisija koju je imenovala Imperatorska akademija umetnosti. Ni jedan od radova nije ispunio visoke zahteve. Rat sa Bugarima 1912, potom Prvi Svetski rat 1914-1918, stvorili su takvu klimu da nikome nije ni padalo na pamet da traži novo rešenje. Naprosto, nije bila situacija. Kada su se ratovi završili i kada je Srbija konačno oslobođena, na red je ponovo došao Hram. Društvo za njegovo podizanje je obnovljeno 1919, a na čelu našao se patrijarh Dimitrije. Tokom 1926, raspisan je novi, sada jugoslovenski konkurs. Kriterijumi su uglavnom ostali isti, ali se sa prvobitne površine izražene u kvadratima, došlo do zahteva da novih hram mora da bude takvih dimenzija da u njega komotno može da se smesti 6.000 vernika. To bi značilo da se površina uvećava na bar 3.000 kvadrata. Na konkurs je prispelo 22 rešenja, a iako prva i treća nagrada nisu podeljene, konkurs se smatrao uspelim – po broju učesnika i kvalitetu prispelih radova. Najuspešniji projekt je, igrom čuda, nagrađen samo drugom nagradom. Bio je to projekt profesora arhitekte Bogdana Nestorovića.

Početak izgradnje hrama i njegova sudbina za vreme Drugog svetskog rata

Temelji i prvi zidovi hrama postavljeni su 1935. a četiri godine kasnije, na dan Spaljivanja moštiju Svetog Save – 10. Maja, patrijarh Gavrilo je položio povelju. Za realizaciju je bilo zaduženo građevinsko preduzeće Rasina, a od početka gradnje pa sve do nemačke okupacije dovršeni su temelji i zidovi visine sedam i 11 metara. Ulaskom tadašnje Jugoslavije u rat, radovi naravno prestaju. Da zlo bude još veće, Nemci patrijarha Gavrila odvode u ropstvo – u logor Dahau – Rasina je u potpunosti uništena a osnova hrama pretvorena u garažu vozila Rajha. Imovina Društva je poharana, pa je tim činovima zamrla svaka dalja ideja o gradnji hrama. Po oslobođenju 1944. godine, partizanske i sovjetske jedinice nisu menjale namenu ovog prostora – ostao je garaža, a kada se situacija konačno smirila, komunistička preduzeća su osnove hrama koristile kao magacine. Tokom 1958. godine na čelo srpske pravoslavne crkve dolazi Patrijarh German i odmah po ustoličenju obavlja ideju o gradnji hrama. Podneo je čak 88 molbi. Sve do jedne su odbijene. Situacija se menja tek u leto 1984, kada su gradske i republičke vlasti imenovale profesora Branka Pešića za novog arhitektu hrama. On je, u cilju boljeg iskorišćenja novih materijala i građevinske tehnike, prepravio prvobitni plan. Na dan 30. aprila 1985, Patrijarh German je u prisustvu visokih crkvenih velikodostojnika ponovo osvetio hram. Tom prilikom je položio novu povelju o nastavku radova. Održana je svečana Liturgija a u unutrašnjosti zidina hrama okupilo se čak 12.000 vernika. Još 80 hiljada ostalo je napolju.

Nastavak izgradnje započeo je 12. avgusta 1985. Zidovi su narasli do predviđene visine od 40 metara. Najveći građevinski poduhvat predstavljaju je podizanje centralne kupole čija je masa dostizala četiri hiljade tona! Zbog gabarita i tehnologije, kupola je morala da bude napravljena na zemlji da bi potom zajedno sa bakarnim prekrivačem krova, pozlaćenim krstom visine 12 metara uz pomoć kranova, dizalica i u to doba nasavremenije građevinske tehnologije, konačno postavljena na predviđeno mesto. Ta operaacija trajala je punih 40 dana i okončana je 26. juna 1989. Usledila su teška vremena – ponovo. Zbog toga su sve aktivnoti oko grdnje hrama utihnle, da bi se na inicijativu tadašnjeg premijera Zorana Đinđića a uz blagoslov Patrijarha srpskog gospodina Pavla i uz pokroviteljstvo Prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića oformio kozorcijum za finansiranje i izgradnju Hrama svetog Save. Tim činom je, na svojvrstan način, obnovljeno Društvo za podizanje Hrama. Dakle, posle šest decenija ono je ponovo počelo sa radom. Izvorno ime – Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru, ovoj ustanovi je vraćeno 2002. godine.
Radovi na spoljašnjosti su okončani 2004. Zvona i prozori su postavljeni na svoja mesta, fasada je finalizovana ali su radovi na unutrašnjosti i dekoraciji – oslikavanju i dan danas u toku.

unutrasnjost hrama svetog saveSedam metara ispod nivoa Hrama, nalazi se kripta do koje se dolazi mermernim stepenicama. Ona je posvećena Svetom Velikomučeniku Knezu Lazaru. Osim nje, tu su i kripte rasprostranjene na površini od 1.800 kvadrata. Za sahranjivanje srpskih patrijarha odvojen je prostor od oko 250 m2, a ako Sinod Srpske pravoslavne Crkve to odobri, u tu kriptu će biti prenesene i mošti prethodih patrijarha. Ono što je sigurno, među njima će svakako biti patrijarh Varnava.

Način na koji je Hram projektovan, rezultuje činjenicom da u njemu nikada nije hladno, niti prevruće. Hram je otvoren za posetioce svakoga dana od sedam časova izjutra do 20 časova naveče. Pre i nakon tog vremena, posetioci mogu da uživaju u neverovatnoj igri svetla, posebno projektovanog da naglasi i istakne ovo čudo arhitekture. Oko Hrama je napravljena porta, sa klupicama, na kojima putnici namernici kao i vernici, mogu da se odmore diveći se najevćoj pravoslavnoj svetinji na svetu.

Hram Svetog Save u brojkama

• Podignut je na apsolutnoj koti od 134,5 m, na 64 m iznad nivoa reke Save
• Osovinska dužina u pravcu istok-zapad je 91 m, a u pavcu sever-jug 81 m
• Unutrašnja visina Hrama je 65 m a spoljna, sa krstom, 79 m
• Površina poda je 3.650 m2
• Unutrašnja zapremina Hrama je 170.000 kubnih metara
• Tri horske galerije imaju površinu do 1.444 m2 i na njima može da se nađe do 700 pevača
• Spoljna galerija i vidikovci Hrama imaju površinu od 180 m2
• U Hram može da se smesti 10.000 vernika
• Hram ima 13 kupola, pet polukupola i pet malih kupola
• Visina Glavne kupole je 27 m
• Masa Glavne kupole je 4.000 t
• Na velikoj i malim kupolama postavljeno je ukupno 18 pozlaćenih krstova
• Glavni krst ima visinu od 10,5 m i masu od četiri tone
• U zvonicima ima ukupno 49 zvona – četiri velika klateća i 45 svirajućih
• Najveće zvono ima masu od 6.128 kg, najlakše 11 kg. Sva zvona zajedno imaju masu od 23.755 kg.
• Prečnik najvećeg zvona je 204 a najmanjeg 20 cm
• Glavna vrata napravljenaa od hrastovog drveta imaju masu od 3,5 t
• Površina mermernih ploča na fasadi je 10.500 m2, masa im je oko 3.000 tona
• Hram je najveća aktivna pravoslavna crkva na svetu

 

Ukoliko vam je potrebna preporuka u odabiru odgovarajućeg smeštaja u blizini Hrama Svetog Save ili želite savet za odsedanje u Beogradu, možete nas kontaktirati preko naše kontakt forme za rezervaciju apartmana ili direktno na telefon +381 61 309 2100.

Prijatan odmor želi vam City Break.

apartmani u beogradu

Jesen u Beogradu: Trikovi koji će vam pomoći da osvežite svoj stan